Стеван Стојановић Мокрањац (Неготин, 9. јануар 1856 — Скопље, 28. септембар 1914) био је српски композитор, мелограф, професор, музички педагог и академик. Мокрањац данас важи за класика српске музике и њена је најистакнутија личност на прелазу из XIX у XX век, заслужан за увођење српског националног духа у уметничку музику. Рођен је 9. јануара 1856. године у Неготину. Преци Стевана Стојановића воде порекло из околине Прилепа у Македонији, одатле су досељени у село Мокрање по којем је добио надимак Мокрањац.Завршио је гимназију у Јагодини; уписао се на природно-математички одсек Велике школе. Као гимназијалац био је члан Првог београдског певачког друштва.

Најпознатија његова дела су свакако Руковети – петнаест сплетова песама заснованих на фолклорним мотивима из различитих делова Србије, Босне, Македоније, Бугарске, Приморски напјеви, духовити скерцо Козар, као и музика за православна богослужења: велелепна Литургија, из које је најпознатија Херувимска песма, најзначајније остварење хорске музике у Срба, Опело у фис-молу, Три статије, Тебе Бога хвалим, Величаније светом Сави…

Кућа Стевана Мокрањца у Неготину родна је кућа истакнутог композитора и диригента, налази се у Доситејевој улици 7 и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. Настала је средином 19. века, а поуздано се зна да је 1867. године била у власништву Марије Мокрањац, што се види по тапији из 1889. године. Кућа се одликује карактеристикама традиционалне балканске варошке стамбене куће, где је у приземном делу првобитно је био смештен подрум озидан каменом, док је спратни део, намењен становању, саграђен у бондручном конструктивном систему, а сачињавале су га две собе и кухиња. Кров куће је четворосливан и покривен ћерамидом. Кућа је 1964. године адаптирана за потребе меморијалног музеја посвећен Стевану Стојановићу Мокрањцу, тако да су подрумске просторије уређене за мање музичке концерте. Просторије на спрату су музеолошки опремљене и садрже већи део заоставштине у музичким инструментима и другим предметима који су припадали Стевану Мокрањцу.

Милена Лукић
ОШ “Хајдук Вељко” Штубик