Антон Павлович Чехов (Таганрог, 29. јануар 1860 — Баденвајлер, 15. јул 1904) био је приповедач и најзначајнији руски драмски писац.
Прве приче је објавио да би могао да се издржава у току студија медицине. У књижевности се појавио кратким хуморескама, сажетог израза и карактеризације, затим је прешао на новеле и приповетке, где се његов тужни хумор постепено претворио у резигнацију и очај. Исту тематику обрађивао је и у драмама, у којима нема ни традиционалног заплета ни расплета, као ни правих јунака или јаких страсти, него је у њима наглашена лирским елементима сугестија атмосфере у којој се одвија живот његових јунака. Сматра се, уз Мопасана, највећим новелистом европског реализма, док је својим драмама извршио, а и данас врши, јак утицај на европско позориште.
Чехов је у почетку писао приче само ради финансијске добити, али како су његове уметничке амбиције расле, он је увео формалне иновације које су утицале на еволуцију модерне кратке приче.
Његова схватања уметности, нарочито драмске и сценске, врло су разложно саопштена у његовој преписци.
Напомена: чланак је преузет са Википедије.
Марија Вељковић,
ОШ ,,Јошаничка Бања”