ИМПРЕСИОНИЗАМ
Настаје током 1880. Уметници трагају за новим визуелним изражајем. Однос према предмету постају аналитички. Комбинују све старе епохе у ликовном погледу. Дивили су се јапанској уметности – естампе, Блиском и Далеком истоку. Сматрају да је уметност универзално средство комуникације са другим народима без обзира на религију и традицију. Одбацује се традиционални академски начин сликања због техничког напредовања филмске камере и фотоапарата. Уметници сматрају да није потребно сликати реално како би се нешто овековечило према академским правилима сликања. То је импресија, природа према опажању човека, таме и светлости, богатство колорита, лична опажања и осећања.
Клод Моне (Импресија, рађање сунца) сматра се оснивачем импресионизма. Када 1874. излаже своју слику Рађање сунца. Један новинар на изложби је рекао да је то импресија, и то ће уједно употпунити назив ове слике, а касније и ликовног покрета. Импресионисти користе пун колорит, потези четкицом постају масивнији, код појединих слика попут Ван Гога могу да се сагледају и читаве текстуре на слици које прате форму самог објекта. Огист Реноар (серије жанр слика, Купачица, Девојка која се чешља) слика свакодневне градске приче (жанр слике) и тематике у Паризу. Анри Тулуз Лотрек био је сликар и графичар, највише је сликао плакате који по први пут добијају облик графичке комуникације. У то време био је велики број неписмених људи, а тадашњи плакати имали су обиман текст. Лотрек користи слику као информацију, попут играчица са додатком кратког текста где је представа и у које време (плакати за Мулен руж). Едуард Мане је класификован као импресиониста, међутим он је много раније одбацио академски канон сликања додајући потпуну слободу у композицији (Олимпија, Доручак на трави). Ове две слике су се сматрале правим скандалом за то време, јер су приказане две наге фигуре окренуте провокативно ка посматрачу. Мане излаже своја дела на Салону одбачених радова, а управо захваљујући томе постаће касније цењени уметник. Огист Роден био је вајар који је у својим делима уносио одређену масивност попут статуе Мислилац. Камиј Писаро (радио је пејзаже). Едгар Дега (чувен је по својим серијама Балерина).
У Србији познати импресионисти су били: Милан Миловановић (Плава врата) и Надежда Петровић (Аутопортрети, Ресник).
Стефан Радуљевић
ОШ “Васа Пелагић”, Београд