Иако су неки од природних закона били познати и раније, Исак Њутн их је по први пут објединио, систематизовао и формулисао (“Математички принципи природне филозофије“ – “ Philosophiae naturalis principia mathematica” – 1687. године), па они носе назив Њутнови закони.
Аристотел – тело се не креће без дејства силе
Галилеј – почетком 17. века – Појаву да сва тела остају у стању мировања или равномерног праволинијског кретања ако на њих не делује сила назвао инерција.
Сила као узрок промене брзине тела, на пример: људи у аутобусу, дете на санкама (полазак, заустављање).
I Њутнов закон односно Закон инерције
Свако тело задржава стање мировања или равномерног праволинијског кретања све док га нека сила не принуди да промени то стање.
II Њутнов закон
(даје појам силе)
На основу I Њутновог закона (закона инерције) следи да свака промена брзине тела, односно појава убрзања може настати само као последица деловања неке силе.
промена брзине тела – последица деловања силе
Убрзање које при кретању добија тело сразмерно је јачини силе која на њега делује, а обрнуто сразмерно маси тог тела.
III Њутнов закон или закон акције и реакције
III Њутнов закон или закон акције и реакције објашњава силе које се јављају при узајамном деловању два тела.
Силе, којима тела узајамно делују, имају исте интензитета, исте правце, а супротне смерове.
Сила акције је увек по јачини једнака сили реакције.
Сила акције и сила реакције:
- делују у пару
- истовремене (док траје једна траје и друга)
- истих интензитета
- делују дуж истог правца
- супротног су смера
- делују на различита тела
Слободанка Читлучанин,
ОШ “Јошаничка Бања”, Јошаничка Бања