Савршен родитељ не постоји. Осим крајности, које чине превише строги и превише попустљиви родитељи, налази се златна средина – мајке и очеви који деци обезбеђују пуно љубави, подршке и јасних граница и смерница. Деца од родитеља не примају само љубав и нежност већ и поглед на свет, начин живота, однос према друштву, према обавезама. Родитељи, за који год тип одагајања се определили, увек имају дилему да ли су исправно поступили, нарочито ако су изложени критикама својих родитеља, родбине и блиских пријатеља.

Свако дете мора прекршити правило, јер се тако развија и учи о друштвеним правилима и односима. Ви сте ту да поставите јасна правила, реагујете на неприхватљиво, а наградите позитивно понашање. Дакле, лоше је ако сте превише строги, исто онолико ако сте и превише попустљиви са дететом. Дете није ваш друг, дете је ваше дете. Има своју позицију у породици и то мора да зна. Васпитни стилови се разликују према степену присутности елемената родитељства.

Елементи родитељства су прихватање и контрола. Под прихватањем се подразумева топлина и блискост родитеља према детету, труд родитеља да се дете развија у зрелу и здраву личност, док се под контролом подразумева „постављања граница детету“ и карактеристике тих граница (слабе или ригидне). У зависности колико су код родитеља изражени ови елементи родитељства, разликујемо четири васпитна стила родитеља.

АУТОРИТАРНИ СТИЛ (Ја најбоље знам шта је добро за моје дете)

Ауторитарни родитељи су емоционално дистанцирани и постављају јасне и доследне границе. Они очекују да деца без поговора поштују њихова чврста правила, јер ако их не поштују тада следи казна. Имају велике захтеве и очекују да их дете испуни. Емоционално су удаљени од детета, ретко хвале и исказују љубав и топлину. Чак и они који веома воле своје дете, ретко га грле и љубе јер сматрају да га тако могу размазити. Дете је послушно и ефикасно, али има мањак самопоуздања и није срећно.

АУТОРИТАТИВНИ СТИЛ (Ми градимо добар однос)

Ауторитативни родитељ поставља јасне границе, доследан је у њиховом спровођењу, очекује да их дете поштује, али уједно има пуно разумевања за своје дете и увек је спреман да га саслуша и да се договоре. Он много објашњава детету зашто нешто чини и зашто нешто не може/може, јер жели да дете усвоји социјална правила и осамостали се. Однос родитељ-дете је топао и пун љубави, подршке и уважавања. Овај васпитни стил карактерише подстицање добрих облика понашања код детета. Дете је срећно, успешно и има самопоуздања.

ПЕРМИСИВНИ ИЛИ ПОПУСТЉИВИ СТИЛ (Дете најбоље зна шта му треба)

Попустљив родитељ не поставља границе детету. Има јако мале захтеве и своје не слагање са нечим не показује. Дозвољава детету да крши правила. С друге стране, попустљив родитељ је веома топао и показује много љубави. Изузетно је брижан и подржавајући. Негује са дететом пријатељски однос. Дете је несигурно, има ниско самопоуздање, а може имати тешкоће у школи и са прихватањем ауторитета.

ИНДИФЕРЕНТНИ ИЛИ ИЗБЕГАВАЈУЋИ СТИЛ (Ја имам свој живот, дете има свој живот)

Избегавајући стил васпитања карактерише непостављање јасних граница и емоционалну дистанцу. Овај родитељ брине о основим дететовим потребама (да је сито, обучено…) али га ништа више од тога не занима, не поставља никакве захтеве пред дете и ретко разговара са дететом. Нема потребу за блискошћу са дететом. Дете има веома ниско самопоуздање, али и ниску самоконтролу што ће за последицу имати лоше уклапање у вршњачку групу и слабије резултате у школи.

• 
• 

  sad little kid girl ignored by parent

• 
• 
• 

Јасно је да се код сваког родитеља преплићу ови васпитни стилови и да природа ситуације често одређује како ће неко одреаговати. Ипак, пракса показује да један стил преовлађује и одређује однос и понашање према детету. Препознавањем и познавањем доминантног стила, родитељ стиче полазиште да са одређеним вештинама настави, одређене у извесној мери прилагоди, или чак усвоји неке нове којима ће своје родитељство учинити квалитетнијим.

Веома важним се показује питање усклађености васпитних стилова родитеља. Постојање разлике је природно и очекивано, често условљено оним што појединац “доноси” из породице порекла. Када су партнери свесни разлика, лакше ће њима управљати и неће код деце изазвати конфузију. Осим тога, неће им нудити простор да “истерају своје по сваку цену” обраћајући се родитељу за ког знају да ће попустити, упркос забранама које добијају од стране другог родитеља. Неусклађеношћу у васпитним поступцима, родитељи могу један другом, чак и несвесно, подривати ауторитет. Зато су отворена комуникација, размена и договор међу родитељима, битне одреднице родитељског савеза који ће, као такав, брже и лакше доносити позитивне резултате у задацима родитељства.

Истраживања су показала да је најефикаснији васпитни стил – ауторитативни. Стога, пружите детету много љубави и пажње, али му у исто време поставите и јасне границе. Јасне границе код детета стварају осећај сигурости, а само у сигурној средини дете ће се осећати слободно да истражује и учи. Дете ће се развити у зрелу и здраву личност ако буде одрастало у средини у којој је вољено, подржано, где су задовољене његове потребе, али и у средини у којој се осећа сигурно.

Марија Малешевић (ОШ “Слободан Бајић Паја”, Пећинци)