Хипатија из Александрије (живела од 370 до 415.године нове ере) и била је грчка научница која се бавила математиком, астрономијом и филозовијом
Биографија
О Хипатијиној репутацији математичарке и филозофа сазнајемо из три извора: од схоластичара Сокрта, Константинопољског истротичара из приближно V века, на основу одломака из лексикона-енциклопедије грчких писаца око XI века и из списа теолога Фотија из приближно IX века. Ништа од њених списа није сачувано и мало се с поузданошћу зна о њеном животу; стари су извештаји често нејасни и у нескладу, осим у погледу драматичног начина на који је изгубила живот; догађаја који је, без сумње, утицао на то да њено име остане упамћено.
Хипатијин отац, Теон, био је математичар и астроном при музеју у Александрији. Хипатија је, вероватно, тамо стекла образовање које је укључивало математику и астрономију, као и обуку у неоплатоничарској школи. Сматра се да је написала књиге из математике које су садржале коментаре на Конусне пресеке. Подучавала је астрономији и математици, као и филозофским учењима Платона и Аристотела. Предавала је у Александрији, а међу њеним ученицима је био и Синесије, каснији бискуп у Птолемаису, који је писао о Хипатијином знању механике и технике демонстрираном када му је помагала да осмисли хидрометар.
За време Хипатијиног живота Римско царство је прелазило на хришћанство и Александрија је била у стању опасне конфузије и сукобљених идеја. Иако се стари писци не слажу у погледу разлога за њено убиство, изгледа да има концензуса о томе да је Хипатију напала гомила и убила. Један од разлога који се наводе за ово насиље јесте да су њу као неоплатонисту фанатичнији хришћани сматрали опасном. Други извори сматрају да је она била близак пријатељ Ореста, римског префекта у Египту који је такође био њен бивши студент, да се он веома ослањао на њен суд, а да се она нашла усред политичке борбе.
Напад на Хипатију се збио 415. године на улицама Александрије. Разбеснела руља присталица александријског патријарха Кирила, предвођена Петром Читачем, скинула је са кола у пролазу новоплатоничарку и последњу управницу Библиотеке, свукла је до гола, одвукла до оближње цркве и дивљачки искасапила.
2009.године снимљен је филм Агора у режији Александра Аменабара, који је достигао велику популарност а описује живот и смрт Хипатије из Александрије.
текст преузет са сајта ВИКИПЕДИЈА
Марија Петровић
“Мачванска средње школа”Богатић